Istorija Pizze

Priča počinje u Italiji, u Napulju. Napulj je osnovan oko 600 godina p.n.e. kao grčka
kolonija. Tokom XVII i ranog XVIII veka bio je primorski grad u velikom razvoju. Bio je
ozloglašen po velikom broju siromašne radničke klase,Lazzaroni. Što bi bili bliži
obali, broj siromašnih je rastao, a većina Stanovnika Napulja je živela na otvorenom,
dok drugi nisu imali kuće veće od jednesobe.

Za razliku od bogate većine, ovim Napolitancima bila je neophodna jeftina
hrana koja je mogla lako da se konzumira. Upravo tada nastaje pica! Ravan komad
hleba sa raznim prelivima, koji se jede za bilo koji obrok i prodaje od strane uličnih
prodavaca savršeno je odgovorio potrebama gladnih Napolitanaca.Čak i najranije
verzije pice koje su Napolitanci pravili sadržale su ukusne dodatke koje danas toliko
cenimo, poput paradajza, sira, ulja i luka.

Kraljica Margarita i i čuveni Napulj
Italija se ujedinila 1861. godine a kralj Umberto I i kraljica Margarita posetili su
Napulj 1889. godine. Legenda kaže su kraljevskom paru na putovanju dosadili
specijaliteti ukusne francuske kuhinje, pa su zatražili cuvene pice iz gradske picerije
Brandi. Vrsta pice koja se kraljici najviše svidela zvala se pica mocarela – pica sa
mekim belim sirom na vrhu, crvenim paradajzom i zelenim bosiljkom. Verovatno nije
slučajno da je njena omiljena pita sadržala boje italijanske zastave. Od tada, priča se da
je kraljičina kombinacija preliva na pici, postala poznata kao Pica
Margarita. Blagoslov kraljice Margarite je bio početak obozavanja za picom koje je
tada obuhvatilo celu Italiju. Napulj nije bio jedino mesto u Italji poznato po pici.
U isto vreme Sicilijanci su napravili svoju vrstu pice
Ostrvo Sicilija je imalo svoju verziju pice, poznatu kao sfincione ili focaccia sa
debelim koricama.

Važno je reći i da hleb sa prelivima nije bio jedinstven samo italijanskoj radničkoj klasi,
kao ni njihovom vremenu -. ,,Picu’’ su takođe jeli drevni Egipćani, Rimljani i Grci.