Jedenje pice

Postoje dva uobičajena načina serviranja pice. Prvi je pizza al taglio (sečena pica). To je klasično “pica parče”, pogodno za jedenje u pokretu. Drugi je da se cela pica servira u tanjiru i jede viljuškom i nožem. U tom slučaju, kora je nešto tanja, a u Napulju se nekad presavija napola, umotava u papirnu salvetu i jede kao sendvič.

Iako je pica italijansko nacionalno jelo, Italijani ne mogu da odole a da ne dodaju neki regionalni pečat ovom specijalitetu, pa ćete tako, u zavisnosti od toga koji deo Italije posetite, probati najrazličitije kombinacije nadeva.

Gotovo sve picerije  imaju margaritu i “četiri sira” (quattro formaggi), ali neke koje su uobičajene u drugim krajevima sveta, poput “četiri godišnja doba” (quattro stagioni), kaprićoza (Capricciosa sa šunkom, pečurkama i ponekad artičokom), nisu na meniju.

Tu je i pizza bianca, “bela pica”, koja u Rimu predstavlja samo koricu bez nadeva. Ponegde taj naziv označava picu bez paradajza, poput toskanske, koja umesto klasičnog sosa ima sos od tartufa.

Većina Italijana pije pivo uz picu, a kao i svuda u svetu, u poslednje vreme i u Italiji niču male pivare.